КАКО МОЖЕМО ПРОМЕНИТИ СИСТЕМ?

У касно јесење вече у парку Ташмајдан седела су два пријатеља на клупи. Све је било пуно жутог лишћа. Седели су замишљени. Њихов однос је у духовном смислу био сличан односу Корто Малтезеа и Распутина. Као што су ти стрип јунаци имали заједнички циљ (авантура и проналазак блага), тако су и њих двоје имали заједнички циљ (обновити Србију), но исто тако су им се размишљања у виду средстава постизања циља разликовала. Можда је то различито разматрање начина деловања произлазило из тога што је један био студент права, док је други био студент историје. Тишину прекида студент права:

• Писао си и говорио о марксистичкој теорији културне хегемоније Антониа Грамшија као средству освајања власти, медија и културе од левичара. Зашто десничари не би применили исти модус операнди? 
• Ако мислиш на десничаре у свету, онда имаш неуспели покушај примене те теорије од групе познате као Европска нова десница. Ако ипак мислиш на десничаре у Србији, онда ту имаш проблем генерација. Стара генерација истинских десничара (не мислим на лажне екстремне десничар који су агенти леве експозитуре и тако штите своје интересе парадирајућу у црним одорама) не разуме ту методу и не жели ни покушати применити је јер у суштини не разумеју повезаност политике са, рецимо, културом. Њима је страно свако метаполитичко деловање.
• Шта је са нашом генерацијом, можемо ли ми складно тој теорији предузети тзв. „марш кроз институције“? Можемо ли преузети систем и учинити га бољим?
• Наш систем је под контролом бивших комуниста и њихових потомака. Они су имали готово пола века времена да заузму позицију и науче како треба владати. Ми када би неким чудом заузели кључне позиције не би знали шта урадити са њима, осим тога сигурно их све не би могли макнути и они би нас саботирали. Треба деловати изван система јер систем нужно квари људе, систем се не може мењати изнутра!
• Не слажем се са тобом и твојим парафразирањем Хамилтона да моћ квари. Желиш ли рећи и да би ја као део система постао покварен?
• Ти си то сам рекао!
• Хвала што имаш тако лепо мишљење о мени.
• Не мислим ништа лоше, само желим рећи да ни ти не би био имун на злоупотребу система да одржиш позицију моћи. Примера ради, ти би сигурно дао пре посао пријатељу или рођаку, него неком квалитетнијем човеку супротног светоназора.
• Тачно је да систем зависи о људима и да се кадрирањем система једино може променити, али мој би принцип кадрирања био квалитет и знање човека испред светоназора, но ако би примао човека супротног светоназора онда бих јасно био додатно на опрезу нпр., ако је новозапослени унук јаког партијског човека и верује још увек у бајке комунизма, али добар је информатичар. Поента је онда наћи квалитетне и паметне људе истог светоназора, пре свега оне са јасним осећајем части и моралне одговорности. Свако ко жели успети мора наћи минимално два сарадника који су једнако способни као он и барем једног сарадника који је способнији од њега. Они који се окруже мање способним од њега су осуђени на пропаст, управо ти мање способни ће најчешће направити грешку која ће их коштати главе. Умрежавање је бит свега, али до умрежавања долази најлакше по светоназорском кључу. Ту само треба пазити на оне што лажно чине одређени светоназор.
• То је могуће само изван система. Понављам свако ко уђе у систем кад тад се исквари и учини под притиском система нешто неетично.
• Систем се не може мењати споља већ само изнутра. Ако оставимо систем нашим светоназорским противницима, онда им остављамо новац порезних обвезника да га користе против државе и народа. Не може се мерити, примера ради деловање цивилних организација то јест, непрофитних организација са, рецимо, неком јавном установом и највећа разлика јесте у финансијској моћи (запослити особе, финансирати пројекте и делатности). Заправо, ја нисам а приори против деловања и умрежавања изван система, деловање изван система и унутар система је комплементаран. Изван система се можеш флексибилније удружити и онда у сарадњи са системом лакше деловати.
• Наведи ми пример у пракси где ће та твоја замисао довести до резултата јер "theoria sine praxi esta rota sine axi."
• Постоје примери организација повезаних са разним деловима цивилног сектора (антифашисти, комунисти, националне мањине, феминисти, ЛГБТ итд.), са тим да су светоназорски повезани директно са људима који раде у разним институцијама па их путем јавних тендера финансирају из буџета. Наравно, они имају и донаторе из иностранства чији је циљ истоветан њиховом: слабљење државе и анемија друштва. Новац даје моћ за деловање и учвршћује светоназорску повезаност са интересном повезаности. Без средства за опстанка нема ни борбе за опстанак. Битна је разлика само у томе има ли таква групација за циљ деловати против општег добра или за опште добро. Исто тако је битно да шпенглеровски речено новац не надвлада крв.
• Можда они делују у уверењу да чине добро, а вечно чине зло.
• Немој ми сад улазити у дигресије парафразама Мефистофелеса из Фауста. Верујем да свако дубоко у себи зна чини ли добро или зло. Вратимо се на бит расправе. Мој пример је са поентом да од непријатеља треба учити у виду начина деловања без компромитовања циља. Треба ући у министарства (што више различитих, од МУП-а до Министарства културе), јавне установе (агенције, образовне институције нпр. факултети под заштитом аутономије универзитета) и јавних фондација (оне које усмеравају јавни новац) итд. Они имају моћ деловања на друштву и ту моћ често преносе на субјекте изван система као што је то цивилно друштво. Ту се опет враћамо на теорију културне хегемоније. Ако имаш медије, образовање, цивилно друштво и у крајњој линији репресивни апарат чисто да га онемогућиш да делује по светоназорској линији против тебе, онда си у позицији моћи. Тако се мења систем и тако се мења друштво. Наравно, ту онда треба и хришћанске понизности да не злоупотребиш моћ. У праву је Балзак када каже у роману „Сјај и беда куртизана“ да се моћ најбоље огледа у злоупотреби тако да се крше правила без санкције када то одговара ономе у позицији моћи.
• Све што ти говориш јесте под глаголом „треба“, ниси баш јасан у томе „како“, ако су припадници супротног светоназора већ тако умрежени са државним апаратом и повезани у јаки леви монопол на друштвеној сцени.
• То што говорим је „како“ на вишем нивоу. Модус операнди на нижем нивоу јесте за почетак удруживање кроз организације, фондације, задруге па чак и трговачка друштва, тј. стварање база умрежавања на разним платформама. Данас технологија даје могућност умрежавања на даљину, иако ништа не може заменити састанке ин виво. Онда се полако траже рупе у систему где се можемо позиционирати па макар и на најмањем месту. Тежак је то пут, пун одрицања и захтева много лукавштине, чак и хуљења властитог светоназора.
• Зар није једноставније у том циљу основати странку. Мислим сврха странке за разлику од организације јест освајања власти и кадрирање институција.
• Није то довољно јер нова странка код нас не може само тако освојити власт и државни апарат. Битан део бирача постојећих странака данас јест бирократија (нпр. државни службеници, јавни службеници итд.) и они заједно са политички именованим функционерима заједно креирају и стварају политике те их спроводе у пракси. Хипотетски говорећи нова генерација која оснује странку и да освоји власт питање је да ли би имала знања како владати, па чак, ако би теоретски некако стекла знање (нпр. партиципирање у раду других странака ради искуства) питање је да ли би успела натерати бирократију да спроводи њихову политику и да не опструира на сваком кораку примену јер бирократија је та која на терену оживљава политику. Није довољна промена закона, потребна је креативна примена закона у складу са задатом политиком. Нова странка није лош пут ако се образује чланство ( нпр. проучавање правног система државе на летњим школама, симулације владе у сенци) и ако се смисле правни механизми за кроћење бирократије (нпр. лакша могућност отказа непослушних бирократа), но у крајњој линији опет се све своди пре или после на потребу кадрирања својих чланова.
• И шта онда, странке, државни апарат и ти субјекти изван институција делују заједно и координирано раде на обнови Србије? То је готово немогуће одржавати да не дође до како ти кажеш злоупотребе. То је једноставно превелик систем.
• Немојмо бити утописти, наравно да ће се јавити међу нашим редовима кукољ, било да су то наши људи искварени новцем, било да су то убачени људи из супротног светоназора. Такве онда ми морамо дисциплиновати и санкцонисати, без изузетка!

На крају два су се студента сложили да се не слажу. Наставили су даље седити без речи у мислима где су наставили разговор сами са собом.

Марко П.